Divan film. Kako lepa, humana poruka: čemu tražiti život kod vanzemaljaca, ne vidimo prst pred nosom, od šume ne vidimo drveće - ovoga našeg čoveka ovde, ovu našu Zemlju, koja je jedino što imamo. Treba da prihvatimo pruženu ruku i da je pružimo čoveku na Zemlji, a ne da lutamo svemirom kao lude Naste. (Znam, znam, Džon Ford je rekao da poruke šalje brzojavom, ali to se on zezao, a osim toga nije tako ni rekao. I filmovi Džona Forda {i Hauarda Hoksa, njegovog burazera} šalju poruke: npr., da je prijateljstvo važnije od društvenog statusa, da je poštenje važnije od para itd.)
Kada su se otac i sin - Tomi Li Džons i Bred Pit - napokon sreli, pošle su mi suze na oči. Srećom pa to niko nije primetio u mraku Kombank arene.
Nisam mnogo originalan, olrajt, ali to je to: tarkovskijevsko sporovozno mudrovanje uz pomoć ruske duše plus holivudski specijalni efekti, napetost i kaubojska usamljenost - pa to je pravi recept za praznik za oči i dušu.
Dizajn čekaonica na Mesecu, i mesečevog metroa, i uopšte dizajn svemirskog enterijera veoma je uspeo i nije smešan kao u većini SF uradaka, unutrašnjost svemirskih brodova na "dugim linijama" je uverljiva (koliko to može biti u mom slučaju, jer nikada nisam putovao na Mesec ili Mars), kaljava i izanđala kao u Osmom putniku, a komunikacija na daljinu od ko zna koliko milijardi kilometara je dirljivo isprekidana šumom i emocijama kao u Kjubrikovoj Odiseji...
Šteta što su producenti isekli odnos između Liv Tajler i Breda Pita: dogodila se ista stvar kao i u "Džokeru": trejleri su nas pogrešno naveli da verujemo da će Artur imati nekakvu afericu sa Sofijom odnosno da će Bred Pit imati dosta toga da kaže LivTajler, kad ono, cvrc: njih dve su isečene kao Šerbedžija u onom filmu Filipa Nojsa u kojem su filmu ostali samo Radetovi masni pramenovi. Nagađam da su producenti došli do zaključka da je 2 sata maksimum koliko savremeni gledalac može da izdrži u bioskopu a da ga ne zasvrbi bulja. Samo Tarantino može da bude sam svoj gazda i da pravi filmove od 2+ č.
Epizodisti su takođe odlični iako nisu imali mnogo vremena. Rut Nega je uverljivo pokazala da je muči gnev zbog nerazrešene prošlosti, a najviše mi se dopala ekipa iz broda koja je trebalo da odvede Roja Mekbrajda na odredište. Nažalost, svi su izginuli, ali dotle su u koncentrovanoj formi odglumili ono što treba i zaista su mi ostali u sećanju kao personalitiji, kako bi se to reklo na Vračarskoj grbi.
Donald Saterlend se pojavio kao kameo na početku, njegova uloga je mogla biti i veća, ali još pre poletanja s Meseca su ga producenti nagovorili da kaže kako mora da ostane u bolnici i to bih mogao da uporedim s onim rezervoarom što nosi gorivo koje je potrebno raketi da napusti zemljinu atmosferu. Saterlend se žrtvovao kao onaj ranjenik koji kaže glavnijim likovima: idite, drugovi, pustite mene da se sam snalazim, ne brinite, mogu ja... Siguran sam da lik u sebi misli "ma vraćajte se, stoko nezahvalna...", ali žanr zna bolje.
Tomi Li Džons je bio lično Tomi Li Džons. Ostareo kao katedrala.
Bred Pit - Klif But s doktoratom iz tehnologije na Masačusetskom univerzitetu. Lep glumac, a ume i da glumi, za šta mu nije potrebno da smrša 200 kila ili da odseče sebi nogu za ulogu drvonogog gusara kao kod metodskih štrebera davitelja.
Nekima je film plitak i kažu da nudi "popularnu psihologiju"; takvi komentatori su u "Džokeru" jamačno pronašli rešenje Kantovih antinomija, ontološko utemeljenje anarhizma kao autentičnog bitka-ka-smrti što se suprotstavlja govorkanju masovnih medija, šta li. Ko ih jebe.
Divan film, melem za dušu, praznik za oči. Ruska duša u space cowboy-u.
No comments:
Post a Comment