Drug Mita piše za Informer

 

Povraćkotina i organ bez kurtona vladajuće klase, INFORMER, u maniru druga Mite i ekipe oko Državnog službenika brutalno krade način metafikcije iz romana ČARAPANKE SA ZVEZDARE tako što pljuje Milana Mladenovića i računa na zlatnoribicasto pamćenje narodnijeh masa koje se prodaju za 100 evra, 10.000 rsd i vaučere za stenice po banjama. (Inače čak ni oni s nadprosečnim pamćenjem, znači s pamćenjem šarana divljaka, koji od svih riba pamti najviše, ne bi mogli odmah da ukapiraju o čemu se radi. O šaranu divljaku emisiju je snimio Memedović. Ta riba pamti poslednja 24 časa. Da napomenem da pamćenje životinja ne treba brkati s, na primer, putešestvijima lososa, koji idu na mrešćenje da bi izginuli, ili s selidbama ptica i slično. To nije klasično pamćenje relativno novih dogodovština, to je urođeno, telesno, tačnije mišićno pamćenje, neka vrsta genetskog koda, programiranja tela da se, i po cenu vlastite pogibije, produži vrsta. Ali o tome imate opširnije na Diskaveriju.)  

Elem, pesma „Tattoo“ objavljena je marta 1985. Napisana je i prvi put izvedena u studiju u januaru. Tada je "gospodin Legija" (™ Koštunica dr Vojislav) imao 17 godina i ćale vojak mu ne bi dao da na sebe tetovira ništa. Još je on slušao taju i nije bio u Legiji stranaca. Da je ta pesma o Legiji koga vole ispred trafikâ svakog marta, moglo bi biti samo da se desilo ovo:::::::

Ode Milan kod vračare u decembru 1984. da mu gleda u dlan i prorekne sudbinu. Gleda on oglase, i vidi KLEOPATRA, potkrovlje Braće Jerkovića. (Bilo je to pre nego što se dr Kleo Patra obogatila i kupila kuću na Dedinju i posle se hvalila na TV Palmi kako ima servis od Vedžvuda i stilski nameštaj Vampir,) Ode Milan, muči ga pitanje hoće li se udati i hoće li se konačno probiti u mejnstrim alternative jugoslovenskog andergaund roka. Tada ne beše interfona, niti kamera na ulazima, ništa. Ničeg nije bilo, takvo je bilo vreme, još se verovalo u Tileta. Vidi on natpis, nažrvljan flomasterom na listu A4 iz sveske sa linijama, vodoravno prilepljenog selotejpom i ode u stan Klepoatre. Koja je tada tek podnela zahtev za promenu imena iz Dušan Ilić u Amanda Lir AKA Kleo Patra.

–  Uđite, momče.

–  Hvala, drugarice Patra.

–  Ma zovi me Kleo.

–  Okej.

–  Šta te muči, sine?

–  Hoću li se oženiti i proslaviti? Hoćemo li ući u hol slavnih?

–  Čime se baviš, sine?

–  Eto, ni vi niste čuli za mene...za nas.

–  Nisi valjda u crnoj hronici?

–  Muzičar...

–  Zabavna ili narodna?

–  Dobro, pustimo sad to –  reče Milan nadrkano. –  Zabavna. Na Studiju B me puštaju i vole, ali na Indeksu samo Električni orgazam a kao previše sam intelektualan. Nego, molim vas, pogledajte u dlan, kristalnu kuglu, Tarot karte, ne znam ni ja...

–  A ne, sine, zajebi Tarot, to su zapadnjačke izmišljotine, nije to primereno našoj vizantijskoj duhovnosti i samoupravnom socijalizmu. Kugla da, ali kakva?! Međutim,  ništa ne može da zameni ljudski kontakt, dlan, vibracije i to, pogled u oči, i tako dalje.

Milan joj se približi i izbeči što izražajnije.

–  Sme li se ovde duvaniti? – pita on.

–  Jašta, sine. Evo i teta će da zapali.

I reče ona njemu da ima do njega komšija, malo povučen, ali masturbaciju pravoslavno drži pod kontrolom dizanjem tegova u podrumu svoga ćaleta, vojnog lica, gde ima streljana i teretana. E taj će imati tetovažu Rozenkrojceroe ruže i ubiće nekog ko je isti kao Hitler, veliki zločinac.

–  Je l' pravi Nemac, možda Hitlerov rod, šta ja znam?!

Ona zamišljeno ćuti.

–  Folksdojčer? –  nastavlja Milan nestrpljivo.

–  Ne znam još, daleko je to u budućnosti, sine, taj novi Hitler je boravio u Nemačkoj, odlično će govoriti švapski i biće okružen gnjidama.

–  Gnjidama?

–  Ne, greška –  trgne se Klepoatra. – Knjigama! Biće neki doktor, neka dokona nauka od koje nikak'e koristi neima.

–  Zašto mi to pričate?

–  Zato što ćeš napisati pesmu o tome i ta pesma će ti biti veliki hit, sine. Znam šta te muči, proslavićeš se ti, ne brini.

–  Jao, hvala, teta Para...!

–  Samo... –  Kleopatrino lice se smrklo.

–  Šta, šta, teta Patra, kažite.

–  Slavu vidim, ali... I nešto drugo vidim. Bićeš na mnogim portretima, ulice i trgove će da nazivaju po tebi.

–  Auuu, super.

–  Samo ti i taj čopor oko tebe, vidim nisi sam...

–  Ma imam bend, teta Patra!

–  Aha... E pa svi vi ćete biti na jednom odvojenom mestu, negde mnogo izdvojeno, kao u nekom čardaku.

/.../

 (gospodin Legija™) 

(Kleo Patra proriče sudbinu Tihomiru Staniću)