Elem, pogledao sam film u nedelju, kao poslednji uradak u triple feature-u kao jedini gledalac u sali.
Mislio sam da će glavna zvezda filma biti nikotinski babac Li Kertisova, ali ne ("lezi vraže", jelte): reditelj Grin je u stilu Marka Frosta (Hil Strit Bluz) napučio filmač gomilom likova da pogejiše, pohispanoamerikaniše i poejdžiše ranije "epizode" - čak je onog depjutia iz prva dva filma izveo iz staračkog doma i krkobabićevski ga zaposlio kao penzionisanog mupovca na portirnici bolnice (zgodno!) i - dao da ga prikolju bez veze, kao, uostalom, i one pomenute živopisne epizodiste.
Grin navodno ima odrešene ruke da snimi trilogiju, ovo je film broj 2 i iz kritika vidim da se radnja posle prvog filma nastavlja doslovno: Lori Stroud (Li Kertisova) je primila nož u stomak na kraju prvog dela i sada na početku vidimo da je hitno operisana i ušivena. Nisam gledao taj film, kažu da je bolji.
Grin je u drugom delu kanda pošandrcao i vaskrsao je sve živo, Čak je na početku našao dvojnika Donalda Plezensa da igra dr Lumisa i to je delovalo kao parodija u nekim britanskim TV humorističkim serijama iz sedamdesetih. "Tomi" je ovde dat kao neki nezalečeni logoreični alkoholičar, ko zna možda i MAGA frik, željan osvete ("Džo, i to je Amerika" pada na pamet), on bi svakome ko hoće da sluša pričao o svojim traumama i ne može da se nadiže panike upozoravajući na apokalipsu, što je smešno u ovo vreme gde ima apokolapasa (plural!) za izvoz, pa jedan ludi retro koljač pored svih terorista, virusa, nedemokratije i skupoće nikome ne može da bude zanimljiv, osim gosin Stolaru i njegovim pajtašima u franšizi.
Grin je znači uveo belo-crni par matoraca epikurejaca i jedan gej par matoraca, i oni su tako stručno i detaljno istranžirani, da bi Gaga prste oblizivao, a reditelja su brže-bolje već optužili za homofobiju. Rene Žervais bi se sigurno slatko nasmejao, jer je Halloween Kills ponovio njegovu rasnu šalu povodom rubrike Oskara "Napustili su nas između dva Oskara", ono "fali crnaca među preminulima, bele supremacija, ali više sreće dogodine!"... To je sada odlika filma - slešer momenat, naime - a koji je do ovog "instalmenta" (haha) bio dosledno izostavljan a naglasak je bio na umetnosti, estetici, saspensu i agitovanju za mir u svetu.
Druga jedna linija filma ispostavila se kao smehotresna olimpijada, a možda je trebalo da bude njegova neslućena dubina. Naime, u jednom trenutku svi ranjenici i posetioci u urgentom centru pomisle da su našli Majkla Mejersa, ali reč je o zabuni, to je samo lokalni ludak, pobegao iz ludare. (On ostade nedorečen, što bi rekli iskusni kritičari.) Ta scena, zmači, ono kad rulja hoće da linčuje pogrešnog Majkla Mejersa - imalo bi to, kako rekoh, neke šanse kao levo-liberalna kritika (hahaha) zakona gomile i trampizma u boljem filmu, a ovako deluje kao treš rukavac u Š-filmu.
Uloga bapca Li Kertisove je promašena i neiskorišćena, kako god hoćete: ona
stalno kuka jer je ubodena nožem u prethodmom filmu, neprestano se drogira analgeticima, pored nje leži Vil
Paton koji se ispoveda kao u sapunici neki lik na aparatima, naime taj Paton igra dopisanu ulogu što se, kao, "događa u I nastavku" i što smo videli u onoj sceni s prejadnim i lažnim dr Lumisom, on to ispoveda Li Kertisovoj, koja ič ne kapira (a i kako bi, pod svim tim sedativima i onoj frci), i onda babac
ustane da krene u pomoć, ali joj pre nego što izađe iz bolnice puknu
šavovi, pa je vrate u krevet. Lezi, bre, ženo i leči se, ali ne, ona mudruje: "Samo ja mogu da ga zaustavim!"
Svi likovi hrle da ih zakolju umesto da begaju i sam-samcijat u sali sam vikao: "Begaj, begaj, bre, ne idi tamo!".
Znači, za treći deo trilogije Grinu je ostala Li Kertisova, a olako je dao da se prikolju oni retki živi glumci iz I dela, kao i oni glumci koje sada prvi put ubacio u vatru. Možda će taj treći deo dati nekog smisla ovom kršu od filma, ne znam, ali sada je već jasno da je Majkla Mejersa nemoguće ubiti, on je simbol, on je Satana, možda s neke druge planete.
.jpeg)
No comments:
Post a Comment