r.: Tomi Virkola; ul.: Dejvid Harbur, Beverli D’Anđelo, Džon Leguzijamo, Aleks Hasel, Aleksis Lauder, Li Brejdi (dete Trudi)
Pre tri filma u Takvudu najeo sam se u obližnjem kineskom restoranu u Kneza Miloša:::
„Zli Santa“ Boba Torntona je jamačno bio u glavi mnogom gledaocu koji se zaputio da gleda ovaj film, ali ovo je nešto drugo. Ovo je „Umri muški“ + SF/magijski realizam, ali s ciljem da se spinuje surovi kapitalizam i osnaži ideja da treba praktikovati verske i paganske obrede u amerikanskim školama. Ovo je zbilja jedna kapitalistička propaganda trampovskog tipa, s vrećicom kikirikija bačenom hispanoameričkom delu biračkog tela, koga uostalom demokrate stalno izneveravaju, Nensi Pelozi i izlapeli pedofil ne žele, ne mogu i neće ni studentske kredite da reše, ni minimalac da podignu, ni policijsko nasilje da reše, samo svoje holivudske bazene gledaju. Obamo, Obamo, pederu govnarski, zajebo si Bernija, pa crkô dabogda.
Jedan od ovih pet filmova odgledah sâm u sali, evo one simpatične cepačice karata kako me ošacava jedinoga usred sale, nešto više ne želi da priča sa mnom, mislim da sam je uvredio mišljenjem o Džuliji Roberts, ali ne sećam se više. Što nisam ćutao?!
Tu seriju od tri (3) filma pogledao sam u istoj sali, i pre drugog ili trećeg filma (onog koji sam pogledao samcat), devojka je razmenila „par reči“ s koleginicom, i mislim da je starija koleginica iznela ne baš laskavo mišljenje o mom političkom opredeljenju. Ali nisam siguran da li sam dobro razumeo.
Uglavnom, ovaj film počinje brutalnim cinizmom: Dejvid Harbur je Deda Mraz, ali teška depresivna pijandura i smučio mu se svet u kome niko ne želi normalne igračke već samo neka elektronska sokoćala, roditelji ne vole decu, sve otišlo u kurac, kamo tradicionalne vrjednote, pa da mater niti sere niti piša već da kuva i rodi desetoro dece (bez jebanja), a svi da idu u crkvu i veruju u Boga i paganske vikinge i njihovog đeda Mraza i sve to, i dok on tako lamentuje nad gubitkom morala i rasapom porodice, svejednako loče i podriguje i ispaljuje kaustične opaske o svemu oko sebe. Čak ni njegove „kolege“ ne veruju u Mraza, zamislite vi to.
Kada se naš Harbur popne u taljige prepune poklona i poleti, nakon što na pasja kola izgrdi irvase zato što mnogo seru, on se ispovraća pravo u lice sredovečne krčmarice. Mi tada znamo da je on pravi Deda Mraz, to moramo da prihvatimo, to je meksikanski magijski realizam, bato, ali i brutalizam, nije to neka beskonačna filozofska halmarkovska matine rasprava o tome treba li verovati ili ne, pa s „otvorenim krajem“ i nekim zvezdanim prahom i simpatičnim dekicom (Atenborou!), koji iz rukava izbacuje bombone kao Sai Baba, ne, drugovi, ovo je brutalizam, ovaj đed Studen i sere i piša i krv lije, ali se obnavlja kao Terminator.
E sad, to je
tehnički deo. Poruka filma je, međutim i kao što rekoh, republikanski trampovska, i nije za
tankoćutne liberalne europske glavice. Ovakav Mraz se zadesi u kući bogatašice
Getrude (Beverli D’ Anđelo) koja sadistički zajebava potomke, a koji zbog para
žele da joj ližu dupe i ostale organe, đonove i tabane, sve po redu. Nisam
pogledao kast pre filma, nisam prepoznao ženu, mislio sam najpre da je to oporavljena i reformisana
Melani Grifit, pa onda Mardž Helgenberger, a tek na odjavnoj špici ukapiram ko
je. Raspored figura na šahovskoj tabli ove porodice i kasniji epilog jesu
spinovanje bogatstva kao takvog a da se ne pita za prvi milion. Bogataš se za
ama baš sve može iskupiti, a cena je nešto skuplja od leta u svemir, dakle 50 (pedeset)
miliončića po glavi rođaka ili (dobrog, mnooogo dobrog) prijatelja/ice. Svaki
sadizam i svako zlo u početku biznisa se dâ okajati, ako bogataš na kraju odreši
kesu. Jedini pravi negativci u ovom filmu su siromasi, koji su nastavili da
džangrizaju zbog tog siromaštva i da neguju svoje traume zbog dečačkih
nestašica, umesto da, brate, jure svoj amerikanski san i zarade taj usrani prvi
milion, kao svi normalni bogataši. Jedini je negativac -> Džimi Martinez
(Džon Leguizamo), Hispanoamerikanac koji se prozlio od siromaštva pa ide sada u
revoluciju i, uz sve to, NE VERUJE U MRAZA! Time je zapravo ateista, komunista,
gremlin koji bi da poždere bogataške dolare, znači treba ga ubiti. Bogataši su
po pravilu fini, imaju loše saradnike
i to je sve. Daj Bože da imaš bogatog tatka. Ili kevu. Ili babu. Getruda trpi hispanameričku snajku (Aleksis Lauder) koja je mnogo više muško od metiljavog sina Džejsona (Aleks Hasel, dušu dao za neki sitkom).
Posebno ogavan deo republikanske neotradicionalističke puritanske propagande jeste ljigava upotreba tzv. FAMILY VALUES, kada dete glumica Li Brejdi kao „Trudi“ kaže – a đed Mraz je čuje preko dečijeg voki-tokija: „Meni ne treba ništa od igračaka, jebeš materijalizam, samo da se mama i tata pomire!“ Koja ljiga, jebote! Da se ispovraćaš kao Harbur od bezalkoholnog piva na početku filma.
Obračun na kraju
je pozajmio logiku i tehnologiju od prva dva nastavka „Gorštaka“. Hispanoameri,
glasujte za tatka Trampa, poručuje vam ovaj uradak. Ponekad ćete se dobro udati
i dobijaćete redovno koske iz kasapnice i komplet termo čarapa uz trinaestu
platu.
No comments:
Post a Comment