Najave

 

(Ispred aerodromske zgrade na Malpensi, pred let Vizerom za Krakov iz Milana.)

* * *

Uskoro sledi izveštaj u 7 nastavaka s 19-dnevnog putovanja. Najava:::::

 

Resolving host u lošoj beskonačnosti (1/7)

 

 

Kukaju hoteli, kukaju aviokompanije, kukaju aerodromi, pandemija ih osakatila i kada će ta normalnost, a ja rezonujem takozvano logično: sada, kada su ukinute sve zabrane, restrikcije i uslovljavanja, ove tri pomenute svetske branše će raširenih rukah (a možda i nogah, popusti, stimulacije, šta ja znam) dočekati buljuke turista, isto tako željnih putovanja, one pozitivne treme i slatkog titraja u stomaku ispred gejta (falim te bože, prođe bezbednosna kontrola), uz miris kafe latea, espresa i kapučina, kada čovek bezraložno ogladni pred vitrinama s precenjenim sendvičima, gle Izraelac matorac s onim zelenim koferom BEZ točkića, a uz njega verna ljuba otečenih nogah, gle verni ljubimac klempavim ušima riba aerodromski pod, klinja se umusavio tobleroneom, gle biznismen kljuna zabidenog u eplov lapićtopić, gle Kinezi, poslušno postrojeni kao pripadnici kgb-a isped Kipa slobode, gle službenice u hulahopkama po ovoj vrućinčini, lažno užurbane, gle plač derladi i žgepčadi, jedva potisnuta radost, slušalice i blututi tamo, salo preko kaiša onamo, hoteli razmotavaju crvene tepihe za goste, a aviokompanije nude sosove i metalni escajg pride, kad ono ---> jes' kurac.

 

Kao da si došao na portirnicu socijalističkog preduzeća u npr. Gruziji ili Azerbejdžanu u Brežnjevljevo doba pa u nedoba, neobrijani, gojazni čiča s gomilom ljuski od semenki bundeve po zamazanoj kariranoj košulji zinuo dok ga prekidaš u slušanju radio prenosa utakmice I gruzijske ili turkmenijske lige preko očukanog "tranzistora". "Š'a o'š ti?!", što reče Ivo Serdar u jednoj komediji.

 

Rekoh da me moj hotel otkantao na italijanskom, pa sam bukirao hotel u blizini. Ovo što hoteli sve više izbegavaju da rade na svojim sajtovima i nude najpovoljnije cene u direktnom bukiranju, već sve predaju u šape Hotels.com booking.com itd - uz proviziju koju drsko i lažljivo poriču - loša je stvar za putnika. Ovaj je hotel nekoć komunicirao s potencijalnimn gostima. Sećam se, 2013. u taj obližnji hotel sam dolazio na doručak jer se trpezarija onog što me sada otkantao renovirala. Bilo je to one godine kada sam išao u Kopenhagen da primim nagradu Kunstfonda, u Milanu sam video Nika Kejva i dovršio komad koji sam poslednjeg dana roka poslao za konkurs Sterijinog pozorja, potpisavši se na poleđini koverta kao Paolo Magielli. 

 

/.../