Vreli šahovski dani u julu i avgustu

Odigrao sam četiri (4) šahovska turnira, uzastopce, tokom kojih sam ipak imao 4 pobede bez borbe zahvaljujući krajnje nefer protivnicima. Na prva tri turnira ređali su se neuspesi izgubio sam ukupno 70+ rejting poena i pao u rejtingu ispod ELO 1700.

Na poslednjem turniru osvojio sam oko 40 poena i ponovo preskočio taj jadni rejting od 1700...

Čak je tu bila i neka utešna medalja u sekciji matorih prdonja. 

Kraj, IX kolo, opet je bio razočaravajuć: izgubio sam a da sam pobedio mogla je da padne nagrada za 4-6 mesto! Plus nagrada za najboljeg u mojoj rejting grupi. To znači pehar i malo love.

Ali taj poraz je došao i zbog subjektivnih i objektivnih razloga.

Objektivni razlozi su - komšijsko renoviranje. Ova buka se čula od ranog prepodneva, a IX kolo se igralo od 13.00 i nisam uspeo da se pripremim i odmorim kako valja!

Subjektivni razlozi su - moja malodušnost, nervoza, sklonost ka tome da me sve izvede iz takta i na kraju predavanje u lošijoj poziciji, umesto da igram do kraja, makar i 5 sati, pokušavajući da pred protivnika stavim svaku moguću prepreku.

Moj mlađi protivnik se zapravo plašio mene, i ja sam već samo na osnovu toga imao određenu prednost. Otvaranje sam odigrao loše ali on to nije umeo da iskoristi. U središnjici sam pravilno ocenio da treba najpre da promenim konja na e4 i tek posle drugog konja da stavim na e5. Ali, nisam bio skoncentrisan i zamenio sam red poteza! Pravdao sam se umorom i nervozom, ali to nisu dobra opravdanja. 

Nije tu bio smak sveta, trebalo je da igram muški i uporno i posle toga.

Ali ja sam prosto odigrao preostale poteze prebrzo i predao sam se. Mom mlađem protivniku su i tada klecala kolena i da sam pokazao staminu u čvrstinu, ko zna šta bi bilo, možda bih i remizirao, a i taj remi bi mi značio za pehar!

Tako da kada sam gledao poslednje partije koje su trajale gotovo 5 sati a igrači se borili do mata, mogao sam samo da se posramim. Nikada se ne treba predavati.