WEAPONS (2025 American movie)

r.: Zak Kreger; ul.: Džoš Brolin, Džulija Garner, Ajden Erenrajh, Ostin Ejbrams, dete Keri Kristofer, Benedikt Vong, Ejmi Madigan, Tobi Has

 U našim bioskopima dali su mu naslov "Trenutak nestajanja". Nisam imao love za kinematografe, pa sam pogledao film na ruskim sajtovimna; namerno kažem u množini, jer puče link na Rutjubu (skinuto tokom gledanja), puče i link na drugom sajtu (zabranili verziju s tajlandskim titlovima) i dovrših nekako film na trećem linku, postavljenom samo dvadesetak minuta ranije (i dosad jamačno takođe ukinutom.)

* * * 

Ovaj film me je podsetio na Antlers Skota Kupera. I ovde je reč o čamotinji osiromašene američke palanke u kojoj dolazi do strave i užasa. (Skot Kuper je inače pre dve nedelje imao premijeru svog filma o Brusu Springstinu Springsteen: Deliver me from Nowhere na 52. Telurajd festivalu. I to nije dokumentarac, već igrani film o nastanku prelomnog albuma „Nebraska“ 1982. Džeremi Alen Uajt igra Springstina.) Uveren sam da je taj horor inspirisao Zaka Kregera. U „Rogovima“ su strava i užas povezani s indijanskim nasleđem (jedna od poslednjih uloga Grejema Grina), a ovde je, pak, veštičarenje čisto bela rabota. I nekako mi je više to leglo od one nejtiv žvake.

Uveren sam takođe i da Stiven King posle gledanja ovog filma misli: „Zašto sam ja sredinom 1980-ih zaboravio da pišem ovako...?!“

Kreger je priliku za ovaj film stekao uspehom Varvarina, pa je za kasting bila prilična navala. Zbog drugih obaveza u rokovniku otpala su poznatija imena od čega je, mislim, profitirao reditelj, jer sva zasluga ide njemu. Viki Krips je bila viđena za ulogu učiteljice Žastin, Pedro Paskal za trapavog policajca Pola, Džeki Čen za ulogu upravnika Markusa, Linda Bler i Toni Kolet za ulogu baba–tetke Gledis, Ričard Dženkins za šefa policije, a ni Džoš Brolin nije bio prvi izbor već has been Kevin Bejkon. Ali nikoga od njih ne biste sada mogli da zamislite u ovom filmu, je l’ tako?!

Znači, ovo je plemeniti horor, što u prevodu znači da autor nije morao toliko da se trudi ali publika nema pravo da se žali da ne bi ispali seljaci. Palanka, studija karaktera, misterija + natprirodni horor. U „Rogovima“ sam postavio zanovetalačko pitanje: „A šta da su se držali socijalne kritike?“ i ovde se moglo onoj ludoj tetki dati da je kidnapovala decu jer je pobegla iz ludnice gde je čitala Grimove bajke...

Premisa: jedne noći iz gradića nestadoše sva deca jednog odeljenja osim jednog jedinog dečaka (Aleks, dete Keri Kristofer) vuče na Čarobnog frulaša i tokom gledanja sam zamerao scenaristi na tome, u stilu „to je klin u klin čorbi, zašto nije nešto drugo smislio, jer sve vreme mislino na onu gotsku bajku...?“ Ali rešenje se ipak pokazalo na kraju, ujedno i ubedljivo i dovoljno otvoreno da i kraj bude otvoren, poluoptimističan.  

Kritičarima koji se panično plaše da ne ispadnu seljaci sviđa se upravo to – što „autor nije povezao sve tačke“.

I tako, nestanu deca, a istraga tapka u mestu, nezadovoljstvo se skuplja, a učiteljica postaje predmet pretnji i šikaniranja. „Kako je moguće da ona ništa ne zna?!“, pita kivna palanka.

Kompozicija filma je nelinearna, polifona. Događaji se do raspleta prikazuju iz ugla učiteljice Džastin (Džulija Garner), policajca Pola (Ajdan Erenrajh), upravnika Markusa (Benedikt Vong), očajnog oca Arčera (Džoš Brolin), preostalog dečaka Aleksa kao i klošara provalnika Džejmsa (urnebesni Ostin Ejbrams). Tu postoji zabavna rašomonijada i svaki lik dodaje nešto u priči, tako da kada krene rasplet, mi osećamo da je to prirodan tok, kao kada se u trci štafete 4x400 metara u poslednjoj deonici sve reprezentacije poravnaju.

Kreger je imao kefalo da se seti i osveži izanđalu postavku: trapavi policajac, klošar, opsednuto (prividno) dete, slobodoumni upravnik, savesni šef policije, požrtvovani roditelj, učiteljica alkoholičarka.

Ima skočiplaša (skočisecâ; ™ ja za obe reči, da ponovim), ima urnebesnih komičkih odušaka između krvavih i kasapinskih stravoužasnih ubistava, ima one tlake u čamotinji amerikanske palanke...

Na primer, policajac Pol baš nema sreće s iglama, a upravnik koji živi u srećnom nevenčanom gej braku sa smotanim furundžijom  je izvanredan.

Ipak je kajmak pokupila Ejmi Madigan kao baba–tetka Gledis. Ona bi dušu dala za neki iz filmova o Benoi Blanu! Scena njene posete upravniku i jadnom furundžiji i kako im je razjebala ljubavno gnezdašce je zaista urnebesna iako se završava namerno gadnim ubistvom kao na početku filma „Nepovratno“ Gaspara Noee.

Veštice nikada ne mogu da dosade pa makar njihova pojava nema neki konkretan povod. Neke kritike pominju „traumu“ i „iskupljenje“, ali ja to ne vidim. Naprosto je u familiju preostalog deteta Aleksa došla tetka veštica i sjebala mu roditelje i rešila da kidnapuje decu „jer je mnogo bolesna i samo to može da je spase“. Tako rade veštice, šta ćete... Ako je ovo kritika američke onkologije i manjka zdravstvene zaštite, onda okej. Amerika bez health care-a džabe ima onaj Kip slobode, Berni, šta čekaš?

S nestrpljenjem čekam sledeći Kregerov uradak: on zna znanje, ali Skot Kuper će mu biti konkurent za Oskara s filmom o Springstinu...