Podium Aan Zee 27. januara --- melodiozni pankrok.

To je zbilja neverovatno, ali tokom prva tri (3) meseca u Hagu, Utrehtu i Amsterdam niks koncerata, naja rok ugođaja od pomena, osim ovoga u Podijumu An Zeu i u Utrehtu 8. februara Pocket Nife Army s ponoćnim maskenbalom. Nema rokenrola ni panka. Ali 27. januara, ovde dole u finom klubu gde je ufur 11 ojra za dva obećavajuća holandska pank benda, koji se približavaju tituli middle-aged struggling post-punk artist, dakle tada je bio dupli program: Rats&Daggers, pa posle njih Sheamless. Hertog Jan 3 evrića. Publika se uglavnom sastojala od rodbine i školskih drugova izvođača. 

Ovo je venue.

Nacrtao sam mapu po Guglu, ali jedva nađoh. Našetao sam se triput više nego što je trebalo. U ulici Marceliistraat, gde nije ni trebalo da budem, naišao sam na partnersku/bračn usvađu. Plavokosi gnevni čova od oko 30 godina lupšao je kao Kremenko na vrata uksune holandske kućice, OPEN THE DOOR YOU BITCH, a s prozora na prvom spratu je stanovita Azijatkinja usplahireno govorila nešto na umilnom jeziku. Dok sam se Džekijem vozio po istočnoj Srbiji, on je stalno slušao radio Beograd 2 i tu u emisiji OD ZLATA JABUKA, naslušah se mnogo izvornog melosa, jelte, i lajt motiv zagorelih trubadura bio je "otvoei draga vrata da ašikujemo" i tako to, i evo isti motiv u hladnom Hagu. Što je duhovnost, svuda dopre. s 

Kako odoleti pivcetu, premda se količlina sve više smanjuje i ove flašice imaju 300 ml, ne čak ni 330, i uskoro će to biti homeopatsko pivo 

Trio "Parcovi i bodeži" ima sve udešeno: imaju imidž koj ise sastoji od kostima ipomno izabrane odeće, frizure, imaju logo i kartonske figure džinovskih bodeža, imaju picajzlinsku zahtevnost kod nameštanja tona, mikser tona je trpeo kao Ivanišević od Đokovića (s tim u vezi: Vajda, vraćaj se!; onaj Šašejn liči na Alana iz "Dva i po muškarca", pa i ja bih mogao tako da savetujem "Ajmo, Nole" klap-klap. U menij nešto umrlo tokom polufinala, sada sam pesimitsa: neće se više vratiti star slava...) Elem, umetnici imaju stil kao vrata, i ne pristaju na kompromise. Imaju malu ali odabranu sektu obožavalaca. Svaki detalj na odeći ili frizuri je prostudiran. Još očekuju uspeh. I on zaista može doći iza prvog ćoška. 

Posle njih nastupili su Sheamless (Neroganizovane?). Oba benda su prerasla onaj uzrast kada dobijaju popust na klinačkost, oni sada nose svoje samopouzdanje kao jedan slikar iz Kaporovog romana "Foliranti", kao gubitnici koji to ne priznaju, kao vlasnici svoga stila, članovi tročlane sekte koja se obraća šačici isto kao što bi prepunom stadionu. 

Svuda i uvek se ponavlja ista priča: ozvučenje ne daje šanse pevaču ni bas bubnju ili kontračinjelama, i posle druge pesme sve zvuče isto. Takođe, ventilacija uvek zariba i izvođači počnu da se skidaju i na kraju završe u gaćama s peškirima oko vrata. Akademija, Drugi novi klub, Taš klub - samo navedite.

Posle treće homeopatske bočice, uzeo sam i čašu. 

Gle, koncertu je bez ikakvog obezbeđenja, prisustvovao i Donald Džej Tramp, u cilju pripreme za obilaske alternativnih losanđeleskih gažâ, e ne bi li maznuo i deo liberalnog umetničkog glasačkog tela.

Posle je trebalo pronaći put po prilično zubatoj hladnoći. 

Ovo je Sveta Lukić ---> na bilbordu  koji najavljuje izložbu o 55 godina od propasti Studentskih demonstracija. One su, naime, propale 1969. kada su i poslednji aktivisti prihvatili sinekure, odali saučesnike ili su pomlaćeni. Sveta Lukić na ovoj slici ima kosu, i sve je kolorizovano. 

Evo kako su zvučali: "Parcovi i bodeži" a posle njih svirali su "Neorganizovani"::