Serije (uvod u teoriju ameriških nadaljevanki)

 

Gruba podela amerikanskih tv serijâ se može izvršiti na 2 načina: istočne i zapadne, kao i na naturalističke i stilizovane. Ova dva načina se po pravilu poklapaju, pa su istočne (nevjroške po pravilu) stilizovane, dok su zapadne (losanđaleške, vegaške, sanfranciskovske itd.) naturalističke. Ta stilizacija se tiče i sitkoma i dramedijâ i kriminalističkih serija.

Stilizacija znači sledeće: farsičnost i grotesku, crni humor, geg, manja doza plauzibilnosti, feministička i demokratska agenda, iskorak u miljanićevski ključ po kome se lgtb i kvir likovi pozitivnom diskriminacijom udenjuju u kast. (U istočnoevropskim sitkomima sve te likove igraju domari i vodoinstalateri. Oni su čak i u tvrdokuvanim kriminalističkim/ratnim serijama verni saradnici db-a i partizana.)

Naturalizam znači sledeće: tužan kraj, humor je gorak, žene se tretiraju kao u Ćiminovim i Pekinpovim filmovima, pravda pobeđuje otprilike kao i u životu, ljubav ne pobeđuje uvek, najčešće nikad, pravda je spora i nedostižna, podela na dobre i loše momke je vrlo nejasna.

Najlakše bi se to dalo ilustrovati poređenjem filmova Blejka Edvardsa i Herberta Rosa (kao predstavnike istočne stilizacije) i uradaka Sema Pekinpoa i Majkla Ćimina (kao predstavnike zapadnog naturalizma).

Serije »Dekster« i »Šest stopa ispod zemlje«, kao i serije »Fargo« i »Homicide – life on the street« i serija »Closer«  sa Kirom Sedžvik bile bi naturalističke serije, a »Hil Strit Bluz«, »Huperman«, »Poroci Majamija«, »Bostonski advokati«, bile bi izraziti primeri za stilizaciju.

Jedan tip serije je za katastrofičare, drugi za optimiste (po podeli Umberta Eka), u jednom tipu serije glavni lik je pravo muško, u drugom, pak, neko od smotanih komičara.

Ima nekoliko scenarističkih floskula, koje se rabe sve u šesnaest. Kraj epizode uz recentnu rok pesmu, čiji tekst doslovno ilustruje po pravilu patnju glavnig lika. Na primer »You Can't Have It All«, a lik se satire od bola jer ga je žena napustila i voli drugog. Ti krajevi su poslednjih dvadesetak godina postali iritantni. Druga scenaristička floskula je da s majkama žive samo manijaci i serijske ubice. Treća je da ne postoji loš barmen ili ugostitelj. Četvrta, pak, da su svi klošari anđeli.

Poslednjih dvadesetak godina vodi se tihi rat između vegana i mesoždera. Mesožderi su konačno krenuli u protivnapad. Nagledali smo se manijaka koji neguju nepokretne majke u sobičku do kuhinje a onda nožekanjom na tanke šnitove režu slaninu na +40 stepeni. Ali, često se ubicama dodeli osobina da vole da jedu bademe od breskve i da jedu blitvu i spabać, dok iskusni inspektor krka mini pice i zaliva ih mlekom iz tetrapaka.

Duvan je proteran s televizije, otud BAT i Wolf i drugi koncerni/marke ulažu u filmove. S druge strane prodakt pljesment bele tehnike, automobila i konfekcije ponekad ume da odredi čitav ton jedne ozbiljne serije.

Naturalizam prirodno ide s kaubojskim šmekom, južnjačkim šmekom, tradicijom, korišćenjem loja i masti u fritiranju pomfrita, a stilizacija ide s liberalizmom, kvir likovima, korn flejksom i makrobiotikom i ljudskim pravima 4. i 5. generacije. Naturalizam je brak i pro lajf, stilizacija je razvod i promena pola. Naturalizam od gledalaca traži da prijavljuju svoje komšije, stilizacija još veruje u detant i recikliranje.

Prirodno je da vojna i bezbednjačka lica u Istočnoj Evropi preferiraju naturalizam, a da autošovinisti i umetnici preferiraju stilizaciju.