Svet je od 1945. do fiskalne 1969. dospeo na Mesec, izveo seksualnu revoluciju, učinio najlonke opštom pojavom i izmislio "moderni" liberalizam (koji se ogleda u zen izreci da liberalna demokratija ič ne valja, ali je ipak najbolja od svih postojećih sistema; živeo Fukujama!).
Aha, politički korektne strine i naše deke staljinisti će uglas da graknu pa za_gušu: "Nije ti to 'svet', sine, to je 'samo' Zapad, a i to je upitno, to ti je zapadocentrizam i evropocentrizam. Zlatno tele i potrošačka groznica, u socijalizmu malograđanština. Duhovnost je važna, brale, kako vizantijska tako i ona 'istočnjačka'. Osim toga, šta su Ameri radili Indijancima i kako su se Britanci napljačkali afričkih i indijskih dragulja i zlata!"
Pustimo sad to, neka deke i bake papaju beli lukac i čaj od nane. I vitamine s veštačkim sladilima i bojama.
Dvadeset četiri (24) godine, jebote! Od rata, nestašica, racionisanja svega i svačega, za samo 24 godine, postiglo se toliko toga u razularenju stanovništva, slobodi i drozi, čemu su, kao što rekoh, predznak bile najlonske čarape izmišljene 1939. a u paketima slate s "Laki Strajkom", prezervativima i žvakama uz konzerve hrane još za vreme rata.
A od 2001. do danas, sve se to pojačano i ubrzano kruni i ukida, pri čemu je virus, izgleda, zadao završni udarac. Liberali se sada sigurno osećaju kao da su vremeplovom vraćeni u Srednji vek. Jenki na dvoru Kralja Artura. Malo ih je - a da nisu, zaraženi virusom Političke Korektnosti /a sada i malignog "vouka"/, kijavičavi i njanjavi, spremni da ustuknu pred svakom kulturalnom feredžom ili nasilnim divljakom koji je čitucnuo sranja Margaret Mid, da ustuknu pred divljakom koji mašta da bude žigolo gospođe Dejzi - malo ih je, znači, i uz to se kriju kao nacisti u Paragvaju i neprijateljska emigracija u Argentini.
* * *
Nekada je snaga javne reči, da ne rečem angažmana, mogla da spase život pokojem disidentu, uhapšenom piscu ili novinaru, ljudima nije bilo teško da podrže Palestince, nosoroge i kitove, da pevaju i viču za njih. Simbolika javne reči umela je da odjekne (Gor Vidal, Majler, Teodorakis, Solženjicin /bez obzira što su neki od pojedinih lučonoša posle pokazali svoju tamnu stranu.../). Današnji umetnik je u potrazi za sisom u vidu fondacija ili uhlebljenja. On još mora da dokazuje da mu roditelji nisu bili u pravu kada su govorili "pusti, sine, umetnost, idi na ekonomiju ili pravo", on se pre svega trudi da proda svoje delo, nema ugled, a ako i ima neku famu, onda gleda da je unovči kao žeton ili akciju preduzeća na berzi. Javno se mnenje više ne talasa od glasa viđenog intelektualca. Ako gukne, provešće se kao pučista ili peder u Turčiji. Bogorađenje se obavlja u nevažnim krugovima, čiji su članovi zadovoljni platicama i penzijicama.
Takav, ionako samocenzurisani intelektualac, sada glasuje za nastavak Patriot Act-a i, preplašen virusom, takav šonja bez daljeg daje da se zabrane Pepe le Tvor, Češko i Svrabiša i đuture svi "nasilni" crtaći, čaršafima prekriva sise i kurčeve na antičkim skulpturama da ne uvredi Arape (koji jebu maloletnice u svojim aviončinama), takav jadnik vapije za najgorom distopijom od svih, onom u kojoj će i najobrazovaniji tamjanom da kade odluke kriznih štabova i izabranih psihopata.
* * *
Uskoro u izdanju Presinga, kao knjiga 14 u ediciji Severno svetlo, iz štampe treba da se pojavi prevod romana Helter Skelter, Danca Jensa Martina Eriksena. To je distopija iz godine 2027. --> odgovor na Uelbekovo Pokoravanje, odnosno opis mogućih akcija koje bi krajnja desnica mogla da preduzme e da bi odbranila evropsku etnosferu i tako sprečila uelbekovsko pokoravanje islamizaciji Evrope.
Ima i dosta Srba i Srbije u ovom romanu, i taj način čitanja knjige na prvi i drugi pogled može biti primamljiv. čak i zabavan. Srbi napokon nisu uobičajeni ružni zlotvori, no su u ravni italijanskih ljubavnika iz romana bradatih engleskih književnica, ili, pak crnačkih divizija u romanima o Tarzanu Edgara Rajsa Barouza. Knjiga se može čitati i na dva umbertoekovska načina, kao prerada različitih jevanđelja, ili kao danska verzija knjige Fukoovo klatno - znači kao romansiranje gomile eseja, romansiranje jedne dugogodišnje i često usijane političke diskusije, koja samo postaje sve usijanija. Zatim, ona se može čitati i kao roman o samoći, pogotovo što sadrži i zrnce emocije i patetike. A može se čitati i kao progovaranje na lakat, jer to sada nije više moguće objaviti na Fejsbuku bez trajnog bana.
Na kraju, i ovu knjigu je (po ko zna koji put) prestigla stvarnost. Pre mesec-dva u Nemačkoj su uhapšeni neki desničari koji su pravili iste one planove za prevrat, koji (planovi) su u knjizi "samo" fikcija u glavi lika po imenu Stenli Bojd, i koji će, zajedno s pripovedačem Valgrenom, a posle uspešno sprovedenih akcija po Evropi, završiti kod jednog vojnog psihologa u - Moskvi.
Srpske će čitaoce, možda, uveseliti što se u romanu pominje FK "Crvena Zvezda" s trenerom Sinišom Mihajlovićem, zatim njeni navijači koji uspešno mlate danske muslimane po Kopenhagenu pre i posle meča LŠ s FK "Kopenhagen", što se pominje "stari pesnik Handke", koji u manastiru Privina glava pozdravlja ponovno ujedinjenje Republike Srpske sa Srbijom, dok u romanu Radovan Karadžić, "s nanogicom na nekom od grčkih ostrva" preko WhatsApp-a čita pesmu Sarajevo... A pominje se i Vitezovićeva izreka događanje naroda...
Ovo pretposlednje ne treba zamerati, jer distopija nije takmičenje u pogađanju, svaka distopija je povratak u budućnost, to je pre svega kritika sadašnjosti, i svaka distopija pati od balasta feljtonizma. Uostalom, knjiga je bila godinu i po dana stavljena u zagrade zbog nečega što je nadmašilo i najgora očekivanja - naime zbog virusa. Sada, kada su te zagrade delimično popustile, evo opet stare priče. Čak je i vođstvo ISIL-a u jeku pandemike izdalo upozorenje svojim članovima da u 2020.-oj "izbegavaju Evropu jer je opasna po život"?! Komično je to, da se ljudi koji se ne libe da se opašu eksplozivom i dignu u vazduh ljude oko sebe sa sve sobom, a zarad gomile devica u dženetu, komično je dakle da se oni plaše neke tamo "bakterije"... Ali, ajde... Delimično oslobađanje je pružilo novu šansu ovoj distopiji.
Očekuje se da autor dođe početkom oktobra u Beorad i da u jednoj gradskoj knjižari predstavi sprsko izdanje romana.
