Breakheart Pass (American 1975 movie)

 

"Klanac Brejkhart", režija Tom Gris, po romanu Alistera Meklina. Uloge: Čarls Bronson, Džil Ajerlend, Ben Džonson, Ričard Krena, Čarls Derning, Ed Lauter (devojačko Lojter)

Volim sedamdesete na filmu, ne samo onda kada su u svojoj eposi - znači zulufi, velika kola, zvoncare, ogromne kragne, patkaste cipele s visokim potpeticama i mnogo veštački obojenih koktela - već i onda kada su tzv.istorijski. I tada se oseća sedamdesetost. Tako da sam radovao ovom filmu, ali kasnio je oko sat zbog prenosa dočeka naših olimpijaca ispod balkona, a potom je bio prekinut na četvrt sata jer je prenošen i doček Jovane Preković u Aranđelovcu. Na kraju ni odjavna špica nije puštena do kraja, a sećam se da je krajem 1980-ih izbio skandal kada je RTS prekinuo odjavnu špicu filma "Kartum", Milan Vlajčić se mnogo ljutio, Radoslav Zelenović umalo da prođe kao kada je u udarnom terminu prikazao scenu u kojoj je tenk spljeskao glavu u filmu Lilijane Kavani, međutim,  ovo je novo vreme, niko se više ne štreca zbog takvih stvari. Mi umiremo. 

Ovaj film meša vestern sa žanrom whodunnit, i ima još jedan vestern toga tipa, s Robertom Mičamom i Dinom Martinom, gledao sam ga u Kinoteci davno, okupi se ekipa drigara da igra poker i jedan za drugim bivaju ubiveni, na kraju je ubica - Mičam, inače lažni pop. Drži kolt u Bibliji, koja je izbušena kao hleb koji se puni šunkom i majonezom. Kolt mu beše okrenut naopako, i on, naravno, izgibe u duelu od ruke pozitivca Martina.

Ovde je reč o vozu, koji navodno nosi lekove i popunu vojske za ugroženu ispostavu, gde je izbila epidemija difterije. Transport je dobro čuvan, samo vojska sme u voz, civili jok, ali se pred sam polazak dogodi da ipak ubace i Maršala američke policije - Bena Džonsona - koji treba da prebaci friško uhapšenog varalicu na kartama - Čarlsa Bronsona. U vozu su guverner Ričard Krena s ljubavnicom kojom se kanda namerava oženiti - Džil Ajerland - tu je i doca, ne mogu da se setim glumca, ali često igra takve epizodne likove, kao onaj naš, koji mnogo psuje, i on često igra šugave skrajnute likove, ali ni njega ne mogu da se setim. A tu je i Čarls Derning u nekoj ulozi. Ima zanimljivih faca u kuhinji, konobar i kuvar, na primer, oni liče na negativce iz dečijih slikovnica ili horora iz tridesetih. 

E sad, početak liči na komediju, na parodiju svih klišea kod ukrcavanja na voz u nekom "verističkom" vesternu. Ima svega, kupleraj, dolazi gospodin i skine šešir i kaže "What's Up Ma'am?" a iskusna droca veli "Mogao bi se dobro zabaviti sa mnom ako te zanima..." A on reče "Pa i mogô bi'!" i potrča stepenicama u budoar. U Salunu se pije čaj koji imitira viski, niko vodu da zatraži, a povodom ukrcavanja major (Ed Lauter) i podređeni mu razmene mnogo lepo izmontiranih pitanja i zabrinutih potpitanja, tako da naslutimo kako je situacija ozbiljna. Sve vreme nam režiser pokazuje lice mašinovođe koji sve sluša kao naš Aleksa Žunjić i kada ljudi redom počinju da nestaju (da bi kasnije posiveli i ukrućeni /svaka čast maskerima i šminkerima!/ bili otkriveni pod gomilom cepanica ili u sanducima za kargo) ili bivaju ubiveni u realnom vremenu - gledalac, naravno, posumnja na mašinovođu, e, ali treba vremena da se dođe do njega.

Uglavnom, tih početnih 20-ak minuta je komedija, koja parodira početke filmova Rio Lobo i Ubistvo u Orijent-Ekspresu. 

Ričard Krena ima natapiranu frizuru kao Englbert Hamperdink, a između Džil Ajerlend i Bronsona se može osetiti bračna hemija. Kod pokazanih leševa, krv liči na razmazanu temperu gotovo narandžaste boje. Jedini glumac koji je glumu uzeo za ozbiljno bio je Čarls Derning, koji je koristio onaj svoj poznati čeličnosivi pogled i poluotvorena usta, kao tip koji ne zna da li da vas zakolje ili poljubi i časti rakijom. 

Komedija se završava posle pola sata, kada se uvezani (prihapšem je, zato) Bronson nasmeši na tiradu o ljudskim pravima iz usta Džil Ajerlend (našminkane kao za Vogue i s trepavicama dugim kao krovovi japanskih pagoda) i kada ta glumica posle poljupca s guvernerom kaže "ostavimo to za posle...!"

E onda počinje masakr. Ubiju doktora, nestane sveštenik (posle se ispostavi da je on kolega agent, pronađu ga u sanduku), neko odšrafi vagone s vojskom i oni svi izginu, ložač kao slučajno ispadne iz voza baš na mostu visokom nekoliko desetina metara, i konačno - Bronson otkriva da u sanducima u teretnom vagonu nisu lekovi već oružje i dinamit. Pod cepanicama u lokomotivi on pronađe i leševe dva oficira koji su nestali pred polazak voza! Ispostavi se da nema nikakve epidemije, već da je komandant ispostave ušao u pakt s lokalnim Indijancima i da je reč o velikoj korupciji s elementima veleizdaje. Jedini ispravni ljudi su Bronson, koji je u stvari agent under cover, major Lauter i zbunjena đevojka Ajerlend.

U jednoj sceni Indijanci krenu da trče prema vozu i statista koji je trčao poslednji - oklizne se i tresne. Već u sledećoj sceni se reditelj dosetio jadu i prešao na konjanike. Ko će, bre, da trči po dubokom snegu? Pojedine scene liče na nenamernu komediju ili možda na imitaciju Dame koja nestaje, šta ga znaš, možda je reditelj postmodernista. Negativci bivaju surovo kažnjeni. guvernera izdajnika sabljom saseče Ed Lauter - obojica su na konjima - a debelog Derninga, koji sedne za lokomotivu da bega (ali kako, kad je pruga rezneta dinamitom?!), preciznim hicem ubije Bronson. (Derning je već tada imao ogromno dupe i ugojio se nenormalno, što je nekoliko godina kasnije u publici izazivalo smeh dok je trčao uz steoenice u legendarnom hororu Kad stranac pozove.)

Kraj filma mi je problematičan. Naime, voz je stao u divljini, i levo i desno samo sneg. Pustinja. Dolaze američki konjanici, oficir na čelu je ćale od Džil Ajerlend, oni se grle u suzama, a Bronson je sam, skida rukavice i baca ih, okrene se i ode do lokomotive, gde stane i metne ruke u džepove. Kuda će, jadan? Pruga je ionako razbucana dinamitom. Jedino je rešenje - kako mi se čini - da zamoli za prevoz budućeg tasta. 

 

N.B.

Tražeći informacije o filmu nabasam na jedan filmski blog koji je već postavio kritiku, više najavu u stvari, i ostavim tu kraći komentar na engleskom, kao zagrevanje za ovaj post. Dobijem pop-up odgovor "thanks for the reply it will be published upon approval". Ne sećam se da je na bloggeru postojala takva politika. U svakom slučaju, evo ni posle 36 časova moj komentarčić nije objavljen, a u njemu ima stvari koje sam napisao i ovde. Pa da vidimo...

Edit: Elem, jasno je zašto je Ed Lauter toliko oduševio Hičkoka u njegovim poslednjim danima: ovde je zaista autoritativan good guy. Reditelj (a i pisac) su uspeli da zavaravaju gledaoce do poslednje trećine filma, jer su dotle mogli pomisliti da je Bronson ubio sveštenika. (Naime u poslednjoj sceni pred sveštenikov nestanak samo su njih dvojica u trpezariji voza. Derning se razotkrio kao negativac tek na samom kraju. Scenariju se osporava logika, ali svaki film u kojem se se na krovu tuku dva čoveka, pa u jednom trenutku obojica vise sa strane a u drugom trenutku jedan visi a drugi ga gazi i onda onaj koji visi savlda onog koji gazi - mora biti nelogičan. To sve spada u zakone akcionog filma: čovek koji bez padobrana ispadne iz aviona i koji se goloruk bori sa snažnijim i naoružanim čovekom na krovu brzog voza i čovek koga zgazi parni valjak - samo u lošem filmu pogine.